Član BK Leonardo Mladen Sobjeslavski na svom putu seniorskog sazrijevanja jednu od etapa imao je i na boksačkom memorijalu koji je nedavno održan u Sarajevu. U konkurenciji boksača iz Srbije, Slovenije, Makedonije te Kosova Mladen Sobjeslavski do zlata je došao u srednjoj kategoriji.

Prvi korak do medalje?

U prvoj borbi protivnik mi je bio boksač iz Republike Kosovo. Moram priznati da je bio dobar. Iz tog razloga, u dogovoru s trenerom prvu rundu “potrošio” sam na taktičko snimanje suparnika. Nakon te tri minute, podigao sam ritam i pojačao udarce što je bilo dovoljno da se sve završi prekidom u drugoj rundi.

U borbi za zlato?

Tu sam za suparnika imao Makedonca. Ovoga puta radio sam svih 9 minuta i na kraju bio bolji s čistih 3 : 0 po odluci sudaca.

Je li to bio očekivani put do zlata u Sarajevu?

Nisam očekivao da ću prvi dan imati tako brz kraj meča. Odavno sam naučio da se ni jednog suparnika ne smije shvatiti olako. Ako se krene s parolom “lako ćemo” obično se s ringa silazi pognute glave. Iz tog razloga mene trener uči i ja polako to usvajam da se za svaku borbu pripremam na isti način. Ozbiljno, kvalitetno i bez podcjenjivanja ili precjenjivanja kvalitete suparnika.

Je li bilo umora nakon svega?

Ma ni slučajno. Svi mi koji smo bili u Sarajevu bili smo dobro pripremljeni. Ja sam se za ovaj turnir pripremao punih 50 dana i iskreno jedva sam čekao da sve počne. Kako umora ni ozljeda na svu sreću nije bilo, ja sam već u ponedjeljak bio na treningu.

Sada kada si senior…

Držiš svoje i slušaš trenera do zadnje rečenice. Kada nastupaš bez kacige ulaziš u fazu karijere koja osim veličine ringa nema nikakve veze s onim što je bilo među juniorima. Kada se to usvoji, ostalo je lako.

A da seniorski svijet traži maksimalan trening, sigurno će potvrditi i skorašnji početak domaće lige, nastupi na revijama ali i u sastavu reprezentacije.